Služba za zaštitu dece i mladih
Vrsta službe
Zaštita dece i omladine
Kratak opis (1-2 rečenice)
Centar za socijalni rad vrši poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva prema Porodičnom zakonu, čl. 12. U ovoj službi radi 5 voditelja slučaja
Detaljan opis / sadržaj (organizacija, aktivnosti, nadležnosti)
Asocijalno ponašanje
U odnosu na korisnike u sukobu sa roditeljem, starateljem ili zajednicom, koji svojim ponašanjem ugrožavaju sebe i okolinu, odnosno čine krivična dela i prekršaje, organ starateljstva preduzima sledeće aktivnosti kako bi uticao na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti. Kod dece mlađe od 14 godina, kojima se ne može izreći krivična sankcija, najčešće se realizuje procena stanja, potreba i rizika za dete; razvija plan usluga uz participaciju deteta i roditelja/staratelja/hranitelja; te realizuje savetodavni rad, posredovanje kod drugih institucija (najčešće obrazovnih i zdravstvenih) zbog uključivanja deteta u odgovorajuće tretmane ili konferencija slučaja sa prisustvom svih relevantnih institucija radi iznalaženja rešenja koje je u najboljem interesu deteta. U odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela (mlađe maloletnike uzrasta od 14 do 16 godina i starije maloletnike od 16 godine pa do navršenih 18 godina) predstavnik organ starateljstva preduzima sve aktivnosti koje su navedene kod dece mlađe od 14 godina, ali i sledeće aktivnosti: sarađuje sa javnim tužiocem, odnosno sudijom za maloletnike u izboru i primeni vaspitnih naloga i vaspitnih mera; prisustvuje saslušanju maloletnika na sudu tokom pripremnog postupka i sednicama veća za maloletnike; dostavlja nalaz i stručno mišljenje sudu/javnom tužiocu pred kojim se vodi krivični postupak protiv maloletnika vezano za uzrast maloletnika, zrelost, sredinu u kojoj živi, ličnost, ponašanje i druge relevantne okolnosti; stara se o izvršenju vaspitnih naloga i vaspitnih mera i podnosi na svakih 6 meseci izveštaj o ispunjenju vaspitnog naloga ili mere javnom tužiocu, odnosno sudiji za maloletnike; posebno prati krivičnu sankciju institucionalnog karaktera saradnjom sa ustanovom, maloletnikom i njegovom porodicom, kako bi se po isteku mere maloletnik uključio u društveno koristan život i aktivnosti. Osnovni oblik reagovanja prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je primena 9 vaspitnih mera, koje se dele na tri grupe: blaže vaspitne mere (upozorenje i usmeravanje); teže vaspitne mere (mere pojačanog nadzora) i zavodske mere. Kada se radi o epizodnom, sitaucionom ili slučajnom vršenju krivičnih dela, izbegava se ili odlaže vođenje krivičnog postupka prema maloletniku, i primenjuju se vaspitni nalozi. Jedina kazna u primeni prema maloletnicima je upućivanje u maloletnički zatvor (samo za maloletnike koji su navršili 16. godina).
Nasilje u porodici, zlostavljanje i zanemarivanje
Stručni radnici obezbeđuju pomoć i podršku deci i mladima u situacijama porodičnog nasilja. Organ starateljstva obezbeđuje osnovnu zaštitu prava i interesa deteta odgovarajućim interevncijama socijalne i porodično-pravne zaštite deteta. Realizuju sledeće usluge i mere: procena stanja, potreba i rizika po dete/mladu osobu, planiranje usluga uz participaciju korisnika, savetodavno-informativni rad; evaluacija plana usluga, konferencija slučaja; neodložnu intervenciju tokom 24 časa; nalaz i stručno mišljenje vezano za svrsishodnost traženih mera zaštite od nasilja u porodici (zabrana uznemiravanja, približavanja na određenoj udaljenosti, zabrana prilaska mestu stanovanja ili rada, iseljenje iz stana, useljenje u stan), kao i za potrebe krivičnog i predkrivičnog postupka; sarađuje sa javnim tužiocem i sudijom, prisustvuje sudskim ročištima u krivičnom postupku na okolnost nasilja u porodici; sarađuje sa svim relevantnim institucijama.
Kada je reč o deci, posebna pažnja se obraća ranom intervenisanju, a u službi za decu i mlade pruža se takođe i podrška, savetovanje, pravna i materijalna pomoć odraslim licima – roditeljima dece koje se nalaze u stanju socijalne potrebe, nasilja u porodici i slično.
Specifičnost rada sa zlostavljanom decom je da edukovani i senzibilisani stručnjaci organa starteljstva realizuju intervju sa zlostavljanim/zanemarenim/zloupotrebljenim detetom, rade procenu stanja, potreba i rizika po dete, razvijaju plan usluga; sačinjavaju nalaz i stručno mišljenje za potrebe predkrivičnog i krivičnog postupka; intenzivno sarađuju sa policijom, javnim tužiocem i sudom, ali i zdravstvenim, obrazovnim i drugim institucijama; pružaju psihosocijalnu podršku deci, mladima i nenasilnim roditeljima u prevazilaženju posledica izloženosti traumatskom iskustvu.
Centar za socijalni rad Pirot ima formiran Interni tim za zaštitu od nasilja u porodici, a rukovodilac ovog tima je i član grupe za koordinaciju i saradnju. U lokalnoj Odluci socijalne zaštite, u gradu Pirotu postoji i mogućnost ostvarivanja prava na novčanu pomoć žrtvama nasilja u porodici, što može poboljšati status žrtve i pomoći porodici u daljem suočavanju sa situacijom u kojoj se našla. Centar za socijalni rad Pirot, u saradnji sa gradskom upravom kao i nevladinim organizacijama i udruženjima učestvuje u preveniranju i razvijanju novih usluga za zaštitu od nasilja u porodici.
Roditeljsko pravo
Deca iz porodica gde se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava takođe čine deo korisnika Centra za socijalni rad Pirot. Najčešće primenjivane mere i usluge prema njima su: procena potreba, stanja i rizika po dete, savetodavno-informativni rad sa roditeljima, sačinjavanje i dostavljanje nalaza i stručnog mišljenja sudu vezano za vršenje roditeljskog prava i regulsanje kontakata deteta sa roditeljem kome ne bude povereno. Strručni radnici rade i na postupcima provere vršenja roditeljskog prava, kada neka ustanova (škola, dom zdravlja i sl) prijavi sumnju na neadekvatno vršenje roditeljskog prava. Takođe se procenjuje u postupcima davanja saglasnosti roditelju ili staratelju za raspolaganje i upravljanje imovinom maloletnog deteta.
Starateljstvo i porodični smeštaj
Služba za zaštitu dece i mladih ima konkretne zadatke i ovlašćenja za primenu neodložnih mera pravne i socijalne zaštite deteta koje je izloženo zlostavljanju i zanemarivanju u okviru porodice. Prema roditeljima se primenjuju mere preventivnog i korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, a ukoliko je i pored njihove primene i dalje prisustna opasnost po život i zdravlje deteta, dolazi do izdvajanja deteta iz prirodne porodice i najčešće smeštaja u haniteljsku porodicu. U tim slučajevima organ starateljstva, nakon konstatovanja da se radi o deci bez adekvatnog roditeljskog staranja, pokreće sudske postupke za delimično ili potpuno lišenje roditeljskog prava. Primenjuje se mera starateljske zaštite prema detetu. U nekim slučajevima se deca smeštaju na porodični smeštaj, a samo u izuzetnim slučajevima realizuje se smeštaj deteta u ustanovu socijalne zaštite. Trajno zbrinjavanje deteta realizuje se putem usvojenja.
Deca mogu biti pod neposrednim starateljstvom organa starateljstva; staratelj može biti i srodnik, ili drugo fizičko lice, a prema proceni stručnog tima centra za socijalni rad, radi obezbeđivanja najboljeg interesa deteta.
Ovaj oblik zaštite podrazumeva praćenje dece, preispitivanje starateljske zaštite minimum jednom godišnje, planiranje usluga za dete i porodicu, donošenje plana stalnosti. Važno je naglasiti da starateljstvo u većini slučajeva prestaje kada dete navrši 18 godina - stekne poslovnu sposobnost, ali to ne podrazumeva odmah prestanak i porodičnog smeštaja. Naime, deca i mladi mogu biti na hraniteljstvu ukoliko su na redovnom školovanju, sve do navršene 26 godine života. Porodični smeštaj takođe podrazumeva praćenje, preispitivanje i planiranje, ali i saradnju sa Centrom za porodični smeštaj i usvojenje Niš. Kada je reč o hraniteljskim porodicama, u CSR se prikuplja dokumentacija, a nakon obrade od strane gorepomenutog Centra za porodični smeštaj i usvojenje, izdaje se potvrda o bavljenju hraniteljstvom.
Migrantska populacija
Poslednjih godina, usled migrantske krize, pojavljuju se i deca iz ratom zahvaćenih područja Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja koji se na teritoriji grada Pirota nađu bez roditelja ili staratelja. Tada stručni radnici pružaju starateljsku zaštitu radi obezbeđivanja najboljeg interesa maloletnih lica. Ovim licima se na terenu obezbedi zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, pruži im se, ukoliko je moguće zbog jezičkih barijera, savetodavna pomoć i podrška, i u najkraćem roku obezbeđuje se smeštaj.
Ostala prava, mere i usluge
Stručni radnici ove službe, na zahtev drugih ustanova, policije, organizacija, škola i prijava drugih lica urade i procena stanja i potreba deteta i mlade osobe, i ukoliko postoji potreba podnesu izveštaj.
U odnosu na korisnike u sukobu sa roditeljem, starateljem ili zajednicom, koji svojim ponašanjem ugrožavaju sebe i okolinu, odnosno čine krivična dela i prekršaje, organ starateljstva preduzima sledeće aktivnosti kako bi uticao na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti. Kod dece mlađe od 14 godina, kojima se ne može izreći krivična sankcija, najčešće se realizuje procena stanja, potreba i rizika za dete; razvija plan usluga uz participaciju deteta i roditelja/staratelja/hranitelja; te realizuje savetodavni rad, posredovanje kod drugih institucija (najčešće obrazovnih i zdravstvenih) zbog uključivanja deteta u odgovorajuće tretmane ili konferencija slučaja sa prisustvom svih relevantnih institucija radi iznalaženja rešenja koje je u najboljem interesu deteta. U odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela (mlađe maloletnike uzrasta od 14 do 16 godina i starije maloletnike od 16 godine pa do navršenih 18 godina) predstavnik organ starateljstva preduzima sve aktivnosti koje su navedene kod dece mlađe od 14 godina, ali i sledeće aktivnosti: sarađuje sa javnim tužiocem, odnosno sudijom za maloletnike u izboru i primeni vaspitnih naloga i vaspitnih mera; prisustvuje saslušanju maloletnika na sudu tokom pripremnog postupka i sednicama veća za maloletnike; dostavlja nalaz i stručno mišljenje sudu/javnom tužiocu pred kojim se vodi krivični postupak protiv maloletnika vezano za uzrast maloletnika, zrelost, sredinu u kojoj živi, ličnost, ponašanje i druge relevantne okolnosti; stara se o izvršenju vaspitnih naloga i vaspitnih mera i podnosi na svakih 6 meseci izveštaj o ispunjenju vaspitnog naloga ili mere javnom tužiocu, odnosno sudiji za maloletnike; posebno prati krivičnu sankciju institucionalnog karaktera saradnjom sa ustanovom, maloletnikom i njegovom porodicom, kako bi se po isteku mere maloletnik uključio u društveno koristan život i aktivnosti. Osnovni oblik reagovanja prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je primena 9 vaspitnih mera, koje se dele na tri grupe: blaže vaspitne mere (upozorenje i usmeravanje); teže vaspitne mere (mere pojačanog nadzora) i zavodske mere. Kada se radi o epizodnom, sitaucionom ili slučajnom vršenju krivičnih dela, izbegava se ili odlaže vođenje krivičnog postupka prema maloletniku, i primenjuju se vaspitni nalozi. Jedina kazna u primeni prema maloletnicima je upućivanje u maloletnički zatvor (samo za maloletnike koji su navršili 16. godina).
Nasilje u porodici, zlostavljanje i zanemarivanje
Stručni radnici obezbeđuju pomoć i podršku deci i mladima u situacijama porodičnog nasilja. Organ starateljstva obezbeđuje osnovnu zaštitu prava i interesa deteta odgovarajućim interevncijama socijalne i porodično-pravne zaštite deteta. Realizuju sledeće usluge i mere: procena stanja, potreba i rizika po dete/mladu osobu, planiranje usluga uz participaciju korisnika, savetodavno-informativni rad; evaluacija plana usluga, konferencija slučaja; neodložnu intervenciju tokom 24 časa; nalaz i stručno mišljenje vezano za svrsishodnost traženih mera zaštite od nasilja u porodici (zabrana uznemiravanja, približavanja na određenoj udaljenosti, zabrana prilaska mestu stanovanja ili rada, iseljenje iz stana, useljenje u stan), kao i za potrebe krivičnog i predkrivičnog postupka; sarađuje sa javnim tužiocem i sudijom, prisustvuje sudskim ročištima u krivičnom postupku na okolnost nasilja u porodici; sarađuje sa svim relevantnim institucijama.
Kada je reč o deci, posebna pažnja se obraća ranom intervenisanju, a u službi za decu i mlade pruža se takođe i podrška, savetovanje, pravna i materijalna pomoć odraslim licima – roditeljima dece koje se nalaze u stanju socijalne potrebe, nasilja u porodici i slično.
Specifičnost rada sa zlostavljanom decom je da edukovani i senzibilisani stručnjaci organa starteljstva realizuju intervju sa zlostavljanim/zanemarenim/zloupotrebljenim detetom, rade procenu stanja, potreba i rizika po dete, razvijaju plan usluga; sačinjavaju nalaz i stručno mišljenje za potrebe predkrivičnog i krivičnog postupka; intenzivno sarađuju sa policijom, javnim tužiocem i sudom, ali i zdravstvenim, obrazovnim i drugim institucijama; pružaju psihosocijalnu podršku deci, mladima i nenasilnim roditeljima u prevazilaženju posledica izloženosti traumatskom iskustvu.
Centar za socijalni rad Pirot ima formiran Interni tim za zaštitu od nasilja u porodici, a rukovodilac ovog tima je i član grupe za koordinaciju i saradnju. U lokalnoj Odluci socijalne zaštite, u gradu Pirotu postoji i mogućnost ostvarivanja prava na novčanu pomoć žrtvama nasilja u porodici, što može poboljšati status žrtve i pomoći porodici u daljem suočavanju sa situacijom u kojoj se našla. Centar za socijalni rad Pirot, u saradnji sa gradskom upravom kao i nevladinim organizacijama i udruženjima učestvuje u preveniranju i razvijanju novih usluga za zaštitu od nasilja u porodici.
Roditeljsko pravo
Deca iz porodica gde se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava takođe čine deo korisnika Centra za socijalni rad Pirot. Najčešće primenjivane mere i usluge prema njima su: procena potreba, stanja i rizika po dete, savetodavno-informativni rad sa roditeljima, sačinjavanje i dostavljanje nalaza i stručnog mišljenja sudu vezano za vršenje roditeljskog prava i regulsanje kontakata deteta sa roditeljem kome ne bude povereno. Strručni radnici rade i na postupcima provere vršenja roditeljskog prava, kada neka ustanova (škola, dom zdravlja i sl) prijavi sumnju na neadekvatno vršenje roditeljskog prava. Takođe se procenjuje u postupcima davanja saglasnosti roditelju ili staratelju za raspolaganje i upravljanje imovinom maloletnog deteta.
Starateljstvo i porodični smeštaj
Služba za zaštitu dece i mladih ima konkretne zadatke i ovlašćenja za primenu neodložnih mera pravne i socijalne zaštite deteta koje je izloženo zlostavljanju i zanemarivanju u okviru porodice. Prema roditeljima se primenjuju mere preventivnog i korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, a ukoliko je i pored njihove primene i dalje prisustna opasnost po život i zdravlje deteta, dolazi do izdvajanja deteta iz prirodne porodice i najčešće smeštaja u haniteljsku porodicu. U tim slučajevima organ starateljstva, nakon konstatovanja da se radi o deci bez adekvatnog roditeljskog staranja, pokreće sudske postupke za delimično ili potpuno lišenje roditeljskog prava. Primenjuje se mera starateljske zaštite prema detetu. U nekim slučajevima se deca smeštaju na porodični smeštaj, a samo u izuzetnim slučajevima realizuje se smeštaj deteta u ustanovu socijalne zaštite. Trajno zbrinjavanje deteta realizuje se putem usvojenja.
Deca mogu biti pod neposrednim starateljstvom organa starateljstva; staratelj može biti i srodnik, ili drugo fizičko lice, a prema proceni stručnog tima centra za socijalni rad, radi obezbeđivanja najboljeg interesa deteta.
Ovaj oblik zaštite podrazumeva praćenje dece, preispitivanje starateljske zaštite minimum jednom godišnje, planiranje usluga za dete i porodicu, donošenje plana stalnosti. Važno je naglasiti da starateljstvo u većini slučajeva prestaje kada dete navrši 18 godina - stekne poslovnu sposobnost, ali to ne podrazumeva odmah prestanak i porodičnog smeštaja. Naime, deca i mladi mogu biti na hraniteljstvu ukoliko su na redovnom školovanju, sve do navršene 26 godine života. Porodični smeštaj takođe podrazumeva praćenje, preispitivanje i planiranje, ali i saradnju sa Centrom za porodični smeštaj i usvojenje Niš. Kada je reč o hraniteljskim porodicama, u CSR se prikuplja dokumentacija, a nakon obrade od strane gorepomenutog Centra za porodični smeštaj i usvojenje, izdaje se potvrda o bavljenju hraniteljstvom.
Migrantska populacija
Poslednjih godina, usled migrantske krize, pojavljuju se i deca iz ratom zahvaćenih područja Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja koji se na teritoriji grada Pirota nađu bez roditelja ili staratelja. Tada stručni radnici pružaju starateljsku zaštitu radi obezbeđivanja najboljeg interesa maloletnih lica. Ovim licima se na terenu obezbedi zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, pruži im se, ukoliko je moguće zbog jezičkih barijera, savetodavna pomoć i podrška, i u najkraćem roku obezbeđuje se smeštaj.
Ostala prava, mere i usluge
Stručni radnici ove službe, na zahtev drugih ustanova, policije, organizacija, škola i prijava drugih lica urade i procena stanja i potreba deteta i mlade osobe, i ukoliko postoji potreba podnesu izveštaj.